Lars fon Trirova Melanholija nije toliko film o kraju sveta, koliko o stanju duha na početku dvadesetprvog veka
All in POKRETNA TRAKA
Lars fon Trirova Melanholija nije toliko film o kraju sveta, koliko o stanju duha na početku dvadesetprvog veka
Među razlozima zbog kojih je Milan Nikolić danas uglavnom zaboravljen, najuočljivija su dva: apsolutno odsustvo umetničkih pretenzija njegovih romana i njihov suštinski jugoslovenski karakter.
Ova priča o zen učitelju i njegovom učeniku govori o tome kako infinitiv voli da se skriva. On nema vrednost poput druge vrednosti jer je manje vrednost, a više uslov za pojavu svih vrednosti.
Opet je kosovsko vreme, jer se na Kosovu i oko njega rešava sudbina Jugoslavije i sudbina socijalizma. Srpsko i jugoslovensko Kosovo hoće da nam uzmu, hoće, ali neće moći. Kosovsko vreme traje i prožima istoriju i savremenost. To nije obično vreme. Ono je opomena, bilo je i danas je.
Pored solare i žitnog magacina, pivara je predstavljala jedan od prvih industrijskih objekata, čija genealogija seže u 18. vek.
Umesto sećanja i zaborava, treba koristiti kategorije političke borbe i raznih, sukobljenih partikularnih interesa.
Kao što smo čuli, Blanšo počinje odbijanjem koje je odbrana. Postojanje pojedinca koji je preminuo ne pripada nikome. I bilo da je implicitna opomena najbližima usmerena u nekom određenom pravcu ili ne, jasno je da se odnosi i na bilo koji gest koji bi pokušao da prisvoji ili kaže ono što se ne da prisvajati, što je sigurno bilo iskušenje i za samog Blanšoa.
Andrić je svoj srpski emancipacijski nacionalizam iz „porobljena“ imperijalnog razdoblja aktivističke mladosti u Mladoj Bosni, u postimperijalno rekonfiguriranome jugoslavenskom zajedništvu diskretno zamijenio srpskim pokroviteljskim (inter)nacionalizmom.
Proevropska, orijentisana na budućnost slika Jagodine podrazumeva radikalan prekid sa prošlošću.